Sa rastom cijena energije sve više stanara razmišlja o solarnim panelima. Ideja je primamljiva — sopstvena proizvodnja struje, niži računi i veća nezavisnost. Ipak, krov nije ničije privatno vlasništvo nego zajednički dio zgrade, pa se ovakav projekat ne može pokrenuti samostalno.
Krov je zajednički dio
Krov, kao i fasada i nosivi elementi, pripada svim etažnim vlasnicima u suvlasništvu. Zbog toga svako postavljanje opreme na krov — bilo solarnih panela, antena ili klima jedinica — zahtijeva saglasnost zajednice. Pojedinac ne može sam zauzeti dio zajedničkog krova za vlastiti sistem bez odluke skupštine.
Dvije osnovne situacije
U praksi se javljaju dva scenarija. U prvom, zajednica kao cjelina postavlja solarni sistem za napajanje zajedničke potrošnje — rasvjete stepeništa, lifta i drugih zajedničkih uređaja. U drugom, pojedini vlasnik želi panele za svoj stan i traži da koristi dio krova. Oba slučaja zahtijevaju odluku skupštine, ali drugi otvara dodatna pitanja — naknadu za korišćenje zajedničke površine, odgovornost za eventualnu štetu na krovu i uslove uklanjanja opreme.
O čemu voditi računa
- Nosivost i stanje krova — paneli i konstrukcija dodaju opterećenje
- Hidroizolacija — svaki prodor kroz krovnu membranu mora biti stručno izveden da ne bi prokišnjavalo
- Odgovornost za štetu i održavanje sistema
- Priključenje na mrežu i potrebne saglasnosti distributera
Postupak
Razuman put je da se na skupštini predstavi projekat sa tehničkim i finansijskim detaljima, pa da vlasnici donesu odluku o postavljanju i uslovima korišćenja krova. Ako se sistem ugrađuje za potrebe cijele zgrade, finansira se iz sredstava zajednice ili podsticaja za obnovljive izvore. Uz jasnu odluku i stručno izvedene radove, krov zaista može postati izvor uštede — bez sporova i bez rizika po samu zgradu.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera i zasnovan je na Zakonu o održavanju zgrada RS i propisima o obnovljivim izvorima energije.
Komentarišite